Jutro! Preko opušaka, silazim stepenice. Bacam smeće. Više smeća ima oko kontejnera nego u njima. Išao bi na posao, ali je već terenac parkiran na trotoaru, pa moram na cestu, gledajući da me netko ne pregazi.
Čekajući da pređem cestu na drugu stranu, umalo me ne pogodi zgužvana kutija cigara koju je netko izbacio iz auta. Promet blokiran, milijun auta se skupilo jer ne mogu proći od kamiona koji prolaze kroz centar grada, iz suprotnih smjerova i ne mogu se mimoići. Neki klinjo od petnaestak godina dođe do kioska, i trgnu novčanik nekoj gospođi što je kupovala novine. Ja gledam, šutim i ne mrdam. Šta ja znam, možda mali ima nož!
Prelazim cestu, napokon malo trotoara slobodnog. Gospoda iz mramorne zgrade na uranku izveli svoje pse koji na sred trotoara ostavljaju svoj teret, a ovi niti da se okrenu, kamoli da očiste. Neki tik pored škole kopaju provaliju, kažu, bit će neki novi tržni centar. Djeca, tik do provalije ulaze u školu. Oni što izlaze iz nje, moraju paziti da ih ne udari auto jer su bageri zauzeli trotoar i ne mogu hodati trotoarom.
Na cesti se opet otvorila duboka rupa od kiše. Ima skoro metar široka, 20 cm duboka. Netko s motorom bi mogao poginuti. Da zovnem policiju? Ma neću, žurim, netko će drugi. Otvaram poštu na poslu. Piše mi banka. Kažu, žao im što su povećali kamatnu stopu za 1%. Ja samo šutim, jer, ako ništa drugo imam posao. Eno, ima ih skoro 50 na određeno vrijeme u firmi kojima nisu htjeli produžiti ugovor. Nema se para, ta ne bi ni ja, da sam direktor, sebi smanjivao plaću i reprezentaciju, da tamo neki klošar može raditi kod mene. Ionako nam je firma u k…cu, iskoristi dok možeš.
Novine pišu, političari izglasovali zakon koji ukida sukob interesa. Reformirali izborni zakon na način da glasuješ za stranku, a oni ti biraju tko će gdje sjediti. Ja i dalje šutim, prelazim na sport, ionako me politika nikad nije nešto zanimala, a kamoli da se aktiviram. Iz ureda gledam na cestu sve bolje auto od boljeg prolaze, možda bi i ja mogao kredit dići i uzet nešto slično. Čekam 17.00, da mi je ići na kavu.
I to dočekah. Idem na kavu, gledam mladić u kolicima ne može proći, netko opet parkirao na trotoar. Sišao bi na cestu, ali ne može, trotoar previsok. S druge strane mu nekakav općinski ured, ali ne može ni u njega, jer je prag previsok. Kontam bi li mu pomogao ili ne. Samo prođem, valjda će mu netko pomoć, ekipa čeka, a i kava mi se pije. Dok sjedimo, samo se redaju nekakva blatnjava dječurlija, pitaju 10 pfeninga. Izgleda da je i u njih kriza. Pitali prvo po marku, pa po pola marke, sada 10 pfeninga. Pita li se itko idu li ova djeca u školu, pitam se? Opet, šta to mene briga. Otpepam malog, i onog iza njega, i onog iza iza njega,…
Večer. Krećem kući. Prolazim kraj rijeke, obale pune plastičnih boca i kartonskih kutija. Pred ulazom u zgradu, opet, umalo me ne pogodi vreća smeća. Teško seljacima iznositi. Sad bi najrađe je otvorio i vidio ima li išta u vreći čime bih doznao tko stalno baca. Ma neću, može me netko vidjet, a opet, šta ima ja u tome. Opet u haustoru vika. Izgleda da opet susjed tuče onu svoju. Bi li opet zvao policiju?! A šta ću je zvat. Samo će je još više izmlatit kad se vrati, iz MUP-a.
Ulazim u prazan, hladan stan. Palim svjetlo. Još jedan dan redovne šutnje i odsutnosti je prošao.
perfektan izbor filma za temu. baš dan ludila. ja sam jutros tako bubno autom u rupu prema bijelom brijegu da je to bilo smiješno. cesta koja vodi u bolnicu kojom svaki dan prođe milion ljudi
papa pio
|2010-01-25 13:13:27
Volim ovaj Supersajt. Glavni urednik piše tekst, zamjenik se naravno slaže i komentira
raga
|2010-01-25 14:18:47
Hehehe...svaka čast! Pa ovo mi radi nas dvojice, ta i ne čita nas nitko drugi osim nas i vako ako neko zaluta.
Zalutali
|2010-01-25 18:52:02
Evo i ja zaluto, dobar ti tekst. Pravi mostarski E da je meni taj pos'o k'o u tebe....
Jutro! Preko opušaka, silazim stepenice. Bacam smeće. Više smeća ima oko kontejnera nego u njima. Išao bi na posao, ali je već terenac parkiran na trotoaru, pa moram na cestu, gledajući da me netko ne pregazi.
E da je meni taj pos'o k'o u
